Ukoliko pijete vino, u nekom trenutku ste verovatno čuli za tanin, ali možda ne znate šta je to i zašto je on bitan. Iako nije neophodno da znate njegovo značenje da biste uživali u vinu, to vam ipak može pomoći da bolje razumete vino koje pijete, pa čak i to zašto od nekog vina dobijate glavobolju.
Tanini su prirodna jedinjenja koja se nalaze unutar ljuske grožđa, semena i stabljika. Naučna reč za ova jedinjenja je polifenol. Polifenoli se oslobađaju iz ljuske, semena i stabljika kada se natope sokom grožđa odmah nakon što se grožđe izgnječi, i daju određenim vinima, kao što je Cabernet Sauvignon, njihovu karakterističnu suvoću ili astringenciju. Efekat tanina osetićete svaki put kada pijete vino koje stvara osećaj isušivanja u ustima. U zavisnosti od toga koliko su vam usta „isušena“, možete utvrditi da li je sadržaj tanina u vinu visok ili nizak.
Ono što nivo tanina u vinu čini niskim ili visokim zavisi od toga koliko se dugo ljuske grožđa, semenke i stabljike natapaju sokom grožđa. Što se duže natapaju, to znači da će nivo tanina biti viši. Ovo objašnjava zašto crvena vina imaju više tanina od belih vina. Pri proizvodnji crvenog vina, vinarije žele da ljuska grožđa da više boje vinu, čime se dobija vino sa više tanina.
Vinarije takođe vole tanin, jer on funkcioniše kao prirodni antioksidant koji štiti vino. I, kao što znamo, antioksidanti nisu samo korisni za vino; oni su takođe korisni i za ljude.
Jedini nedostatak tanina je da neki ljudi od njega dobijaju glavobolju. Dobar način da testirate da li ste podložni taninskim glavoboljama je da proverite da li slične supstance koje imaju visok sadržaj tanina, kao što su tamna čokolada ili jak crni čaj, proizvode isti efekat. Glavobolje od tanina su retke i ljudi obično imaju glavobolju od konzumiranja previše vina, ali ako stvarno patite od njih, držite se belog vina, koje ima malo tanina.