NAJBOLJE REGIJE ZA UZGAJANJE CABERNET SAUVIGNONA

Cabernet Sauvignon je vino koje se uzgaja u gotovo svakom vinskom regionu u svetu. Njegova rasprostranjena popularnost rezultat je izuzetne raznovrsnosti grožđa. Jedna od devet plemenitih crvenih sorti, Cabernet Sauvignon je podjednako impresivan u mešavinama i pojedinačnim sortnim vinima. Sorta iz Bordoa rođena je ukrštanjem grožđa Cabernet Franc i Sauvignon Blanc. Sazreva relativno kasno u sezoni, dajući vina sa aromama crnog voća i izraženim taninima. Ova taninska struktura omogućava da vina odleže decenijama.

U hladnijim regijama, Cabernet Sauvignon daje vina koja zahtevaju starenje u boci i po nekoliko godina. Kako bi ova vina bila lakša, vinari ih mešaju sa crvenim sortama koje imaju manje tanina, kao što je Merlot. U toplijim krajevima, grožđe može lako da dostigne punu zrelost, a vinari mogu da izaberu da naprave sortna vina ili mešavine, koje mogu da se piju odmah.

U svojoj ”mlađoj varijanti” Cabernet Sauvignon je bogat ukusima crnog voća, sa notama bilja i povremeno sa naznakama zelene paprike. U svojoj bogatoj formi, note crnog voća u Cabernet Sauvignonu su veoma zrele i izražajne.

Cabernet Sauvignon skoro uvek prolazi kroz period starenja u hrastovim bačvama, procesu koji dalje pomaže omekšavanje tanina. Sazrevanje u hrastu dodaje neke od klasičnih aroma i ukusa, kao što su vanila, kedrovina i duvan.

Najbolje regije za gajenje Cabernet Sauvignona

Francuska

Francuska je najveći proizvođač Cabernet Sauvignona na svetu, sa preko 55.000 hektara na kojima je zasađeno ovo grožđe. Proizvodnja je usredsređena na Bordo, posebno levu obalu Žironde. U ovom delu sveta, Cabernet Sauvignon je vodeće vino u pažljivo kreiranim mešavinama. Ove mešavine važe za veličanstvena vina, koja su sposobna da sazrevaju 20 do 30 godina. Imaju tendenciju da budu puna, sa oporim ukusom crnih ribizli i ljubičastim notama iz grožđa, kao i notama kedrovine i duvana koje dobijaju od starenja u bačvama od francuskog hrasta. Ova vina predstavljaju odlične primere kakav miris i ukus treba da ima Cabernet Sauvignon iz Evrope.

Amerika

Kalifornijska grožđa bogatijeg su karaktera, puni nota zrelog crnog voća, sa slatkim ukusom vanile i čokolade koji dobijaju starenjem u američkom hrastu. Toplija klima regiona i sklonost vinara da ne beru grožđe dok nisu apsolutno zrela, znači da kalifornijski Cabernet Sauvignon ima jače ukuse od onog iz Bordoa, sa višim sadržajem alkohola i nižom kiselošću. Dok se većina američke proizvodnje Cabernet Sauvignona odvija u Kaliforniji, gde je vodeća sorta, država Vašington takođe je poznata po proizvodnji dobrog kabernea. Sa preko 20.000 hektara na kojem je zasađena vinova loza, Vašington je druga po veličini američka država u proizvodnji vina, nakon Kalifornije. Cabernet Sauvignon iz Vašingtona poznat je po tome što ima svu zrelost kalifornijskog voća, uz dodatnu prefinjenost evropskog kabernea.

Italija

Sredinom 1970-ih godina nekoliko vinara iz Toskane odlučilo je da posadi Cabernet Sauvignon, kršeći tradiciju zemlje da koristi samo domaće grožđe. Proizveli su miks sorti vina Cabernet Sauvignon i mešavina koje su uključivale regionalne sorte Sangiovese i druge međunarodne sorte. Uključivanje strane sorte grožđa značilo je da ta vina spadaju izvan DOC (Denominazione di Origine Controllata) klasifikacijskog sistema, ali njihov izvanredan kvalitet im je omogućio da uspeju bez obzira na sve. Neobičan stil postao je poznat kao Super Tuscans. Cabernet Sauvignon proizveden u Toskani ima slatke arome šljive i višnje. Super Tuscans vina su takođe poznata po notama duvana koje potiču od starenja u bačvama od francuskog hrasta, što je još jedno odstupanje od lokalne tradicije.