TESTIRANJE VINA - ŠTA GOVORE BOJA, MIRIS I UKUS O VINU?

Šta vam mogu reći boja, miris i ukus o vinu?

Šta boja može da vam kaže?

- Sipajte vino do oko trećine čaše koja je zakrivljena na unutra.
- Držeći je za nožicu, stavite je ispred bele pozadine.

Ispitajte vino:

• Da li je prozirno ili zamućeno? To vam može reći da li je vino dobro ili ne.
• Koje je boje?

    Bela vina: bela-limun žuta-zlatna
    Crvena vina: ljubičasta, rubin, braonkasta
    Roze vina: roze-narandžasta

• Uporedite boju u centru čaše sa bojom na obodu

Šta će vam boja reći?
Bela vina: dobilo je više zlatnu boju sa godinama.
Crvena vina: ako je više ljubičasta boja, vino je mlađe. Kod mladih vina, boja je obično ujednačena. Što je više braon ili narandžasta boja, to je vino starije. Sa godinama, boja nije ujednačena i svetlija je na obodu čaše nego u centru.

Šta vam može reći miris?

- Zavrtite vino u čaši kako bi ga izložili vazduhu, što pomaže mirisu da se razvije.
- Brzo ga pomirišite (Zapamtite, prvi utisak se najviše računa)

• Miriše li čisto, lepo ili ne?

    Ovo vam može reći da li je vino pokvareno ili ne. Ako je pokvareno, imaće ustajao miris.

• Da li je miris slab ili jak?

    Ovo vam može reći više o poreklu vina. Što je intenzivniji, to je veća verovatnoća da je grožđe uzgajano u toploj klimi, pa je stoga nivo šećera, a samim tim i alkohola veći.

• Kako miriše?

    Na voće, slano, mleko, lešnike, začine, slatko, drvo, cvetno, biljno.

Šta će miris reći?
Starija vina imaju tendenciju da mirišu više na slano i začine, a manje na voće.
Mlađa vina više mirišu na voće.

Šta vam može ukus reći?

- Uzmite gutljaj vina (ne previše) i mućkajte u ustima
- Profesionalni testeri vina istovremeno uvuku i vazduh, kako bi povećali kontakt vina i vazduha i dali priliku vina da se razvije u ustima.
- Ispljunite (opciono)

• Da li možete da osetite slast?

    Slast se oseća na vrhu jezika. Sladak ukus dolazi od šećera zrelog grožđa, a koji ostaje posle fermentacije. Da li je vino suvo, srednje ili slatko?

• Da li možete da osetite kiselost?

    Kiselost se oseća na stranama jezika. Prirodno se javlja u grožđu i balansira slast. Bela vina su više kisela od crvenih vina. Da li vino ima nizak, srednji ili visok nivo kiselosti?

• Da li možete da osetite tanin?

    Tanin se oseća na zadnjem delu jezika i gorak je. Tanin potiče od ljuske grožđa, i od starenja hrastovine. Uglavnom se nalazi u crvenim vinima.

• Da li možete da osetite alkohol?

    Alkohol se oseća u zadnjem delu grla i odaje osećaj zagrevanja. Što je veći nivo šećera u grožđu pre fermentacije, to je više moguće da će vino imati i više alkohola, tj. toplije zemlje uglavnom proizvode vina sa većim sadržajem alkohola.

•     Koliko je 'dugo' vino?

    Ovo je termin koji opisuje koliko dugo možete osetiti vino kada ga progutate. Da li traje kratko, srednje ili dugo? To daje indikaciju kvaliteta. Što je duže trajanje, to je veći kvalitet.
 

Šta će vam ukus reći?
Kvalitet: Dobar znak kvaliteta je ravnoteža. Vino je uravnoteženo kada se sve komponente vina (na primer slast, kiselost, tanin) spoje. Ravnoteža ili potencijal da bude uravnoteženo nakon starenja je znak kvaliteta.

Zrelost: Stariji crvena vina imaju tendenciju da imaju više slane i začinjen ukus. Stariji bela vina imaju više ukus meda i kvasca. Mlađa vina su više voćkastog ukusa.

Poreklo: Toplije zemlje znače zrelije grožđe i više voćna vina (i veći procenat alkohola).

Vrste grožđa: Neke sorte imaju specifične ukuse, npr Sauvignon blanc tipično ima ukus i miris ogrozda, Cabernet Sauvignon crnih ribizli.