KAKO PROBATI VINO?

28.02.2019.

 

 

Somelijeri praktikuju ove metode za probanje vina koje mogu pomoći svima da postanu eksperti u degustaciji i razumevanju vina.

 

 

 

Postoje 4 osnovna koraka za degustaciju vina.  


Pogledajte: Vizuelni pregled vina pod neutralnim osvetljenjem   

Pomirišite: Identifikujte arome udisanjem mirisa

Osetite: Procenite strukturu ukusa (kiselo, gorko, slatko) i ukuse dobijene udisanjem mirisa

Razmislite/zaključite: Razvijte kompletan profil vina

 

 

1. Pogledajte

Proverite boju, neprozirnost i viskozitet. Ne morate da potrošite više od 5 sekundi na ovom koraku. Mnogi tragovi o vinu su skriveni u njegovom izgledu.


2. Pomirišite

Kada počnete da mirišete vino po prvi put, razmislite – osećate li voće? Prvo pomislite na šire kategorije, na primer citruse, voćnjake ili tropsko voće u belim vinima ili, kada probate crvena vina, na crveno, plavo ili crno voće jer pokušavajući da nađete određenu, specifičnu notu može dovesti do frustracije. Uopšteno, miris vina možemo podeliti u tri osnovne kategorije:     

Primarne arome su derivat grožđa i uključuju voće, bilje i cvetne note.     

Sekundarne arome dolaze iz načina pravljenja vina. Najčešće arome su derivati kvasca i najlakše ih je uočiti u belim vinima: kora sira, ukus oraha (badema, kikirikija) ili pivo.

Tercijarne arome dolaze od starenja, obično u boci, ili možda hrastovim buradima. Ove arome su uglavnom pikantne: pečeni orasi, začini, vanila, jesenje lišće, duvan, sušena koža, kedar, pa čak i kokos.

 

3. Osetite

Ukus je način na koji koristimo jezik da osetimo vino, ali takođe kada progutamo vino, arome mogu da se promene jer ih osećamo retro-nazalno.

Ukus: Jezik može osetiti slano, kiselo, slatko ili gorko. Sva vina će imati malo kiselosti, jer grožđe samo po sebi ima malo kiseline. Ovo varira u zavisnosti od klime i vrste grožđa.

Neke sorte su poznate po tome što su gorke (npr. Pinot Grigio).

Neka bela stona vina zadržavaju mali deo svojih šećera, što dodaje prirodnu slast. Nikada ne možemo da omirišemo slast, jer nju samo jezik može detektovati.

I na kraju, veoma malo vina ima slan ukus, ali u nekim retkim slučajevima postoje slana crvena i bela vina.

Tekstura: Jezik može “dodirnuti” vino i uočiti njegovu teksturu. Tekstura u vinu je povezana sa nekoliko faktora, ali povećanje teksture se gotovo uvek dešava kod vina sa više alkohola kao i kod zrelijega vina. Etanol daje teksturu vina jer ga percipira kao „bogatije“ od vode. Jezikom takođe možemo da osetimo tanin, koji daje osećaj "sušenja jezika" ili "skupljanja usta" u crvenim vinima.

Dužina: Ukus vina takođe ima svoj početak, sredinu (sredina nepca) i kraj (završetak).

 

4. Razmislite

Da li je vino uravnoteženo ili van ravnoteže (tj. previše kiselo, sa previše alkohola, previše tanina)? Da li vam se vino svidelo? Da li je bilo jedinstveno? Da li je bilo nekih karakteristika koje su impresionirale?

Upoređivanjem različitih vina pod istim uslovima pomoći će vam da poboljšate svoje znanje o vinu, a takođe učiniti da arome različiti vina budu očiglednije.