DA LI BELO VINO IMA TANINE?

Tanini su jedinjenja u vinu koja mu daju osećaj najjednostavnije opisan kao sušenje u ustima. Kada govorimo o jakim taninima, neka od vina koja prva dolaze na pamet su Cabernet ili Syrah. Ali tanini nisu uvek snažni i lako uočljivi; mogu biti meki i nežni, na primer u vinima kao što su Merlot I Pinot Noir. Ali ova navedena vina imaju jednu zajedničku stvar: sva su crvena.

Da li belo vino ima tanine?

Jednostavan odgovor je da, bela vina zaista imaju tanine. Zapravo, sva vina imaju tanine, samo različite nivoe. Najupadljiviji tanini u vinu potiču od kontakta soka sa ljuskom, stabljikama i semenkama, što objašnjava zašto crvena vina imaju mnogo više tanina nego bela. Prva glavna razlika između proizvodnje crvenog i belog vina počinje ovim korakom. Sok od belog grožđa se uglavnom odmah odvaja od ljuske, dok sok od crvenog grožđa macerira sa stabljikama, ljuskama i semenkama, ekstrahujući fenole i tanine iz ovih komponenti grožđa. Stoga je nivo tanina u belim vinima generalno mnogo niži.

Ali takođe tanini se mogu ekstrahovati iz hrastovog bureta, u kojima mnoga vina, i crvena i bela, fermentiraju ili sazrevaju. Ovi tanini su mnogo manje izraženi nego tanini od grožđa, pa će belo vino koje je sazrevalo u buretu i dalje imati manje očigledno prisustvo tanina nego što to imaju mnoga crna vina.

Kako osetiti tanine - eksperiment

Kako biste bolje razumeli tanine, skuvajte dve šolje crnog čaja, pri čemu ćete u jednoj šolji ostaviti kesicu dva do tri minuta, a u drugoj pet do sedam minuta. Primetićete da su tanini prisutni u obe šolje; međutim, u onoj u kojoj je kesica duže stajala, osetićete ih znatno više.

Ukoliko vam se nekad desi da se neugodno iznenadite taninskom strukturom boce vina, odnosno da se tanini osećaju previše, uparite ovo vino sa masnijim mesom i sirevima. Masno meso dobro će se kombinovati sa taninima tako što će ih omekšati, čineći hranu i vino još ukusnijom.