NE POSTOJI SAVRŠENO VINO

Vino je prilično kul. Ne samo da ima dobar ukus i podmazuje razgovor, već oko njega postoji i veo tajne. Mnogo ljudi želi da nauči što više o vinu da bi odavali utisak kulturne osobe. Vino u restoranima često ima status koji je daleko iznad hrane koja se služi, i definitivno viši status od bilo kog koktela, ili piva. Otud vino izgleda kao nešto što treba ukapirati.

Vino je prilično kul. Ne samo da ima dobar ukus i podmazuje razgovor, već oko njega postoji i veo tajne. Mnogo ljudi želi da nauči što više o vinu da bi odavali utisak kulturne osobe. Vino u restoranima često ima status koji je daleko iznad hrane koja se služi, i definitivno viši status od bilo kog koktela, ili piva. Otud vino izgleda kao nešto što treba ukapirati.

Otkrićemo vam jednu tajnu: nema ničeg posebnog da se razume u vezi sa vinom. U industriji vina, pored kampanja koje preporučuju da se ne pije "hazarderski" i koje su sasvim u redu, primetan je jedan kontinuiran napor da se ljudi edukuju. Tako ispada da je potrošač nekako stalno nedovoljno obrazovan, te da je neprestano potrebno predstaviti mu neka 'bolja vina', ili čak 'pravo' vino. Drugim rečima, mi koji pravimo vino zaista ne želimo tu jednu stvar nametnutu pogrešnim marketingom: da se ljudi uzrujavaju oko toga da li će uspeti da 'odaberu pravo vino'. Naša je procena da je ova vrsta truda oko vinoljubaca potpuno promašena.

Čuveni francuski pesnik Šarl Bodler je pre 150 godina pevao o industrijalizaciji Pariza. Njegova najpoznatija zbirka pesama nosi naziv "Cveće zla", i objavljena je 1857. godine. Bodler je u svojim pesmama opevao dekadenciju i erotiku, i između ostalog bio je poznat po boemskom životu i ispijanju vina.

U publikaciji objavljenoj 1869. godine napisao je poemu "Treba biti pijan".

Treba biti pijan

Uvek treba biti pijan. To je cela mudrost; to je jedino pitanje.

Da ne biste osećali strašno breme Vremena koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji, treba se opijati bez prestanka.

Ali čime? Vinom, poezijom ili vrlinom? Kako vam volja. Samo se opijajte.

Pa ako se katkad, na stepeništu kakve palate, na zelenoj travi u nekom jarku, u sumornoj samoći svoje sobe probudite kad je pijanstvo već popustilo ili nestalo, zapitajte vetar, talas, zvezdu, pticu, časovnik, sve što juri, sve što kruži, sve što huči, sve što peva, sve što govori, zapitajte koji je čas; i vjetar, talas, zvezda, ptica, časovnik,

Odgovoriće vam: "Čas je da se opijate!" Da ne biste bili mučeničko roblje Vremena, opijajte se; opijajte se bez prestanka!