ISTORIJA SANGRIJE

23.05.2019.

 

 

Sangrija je idealno piće za leto. Crvena, bela, plava, sangrija sa penušavim vinom, sa rozeom – ovo vino se od svog jednostavnog porekla toliko udaljilo i sada dolazi u toliko različitih verzija. Ali prava, izvorna sangrija postoji odavno, i u vreme kada se pojavila, predstavljala je vino pomešano sa, pa recimo, svime što je moglo da se nađe pri ruci.

 

 

Stari Grci i Rimljani su mešali svoje vino sa šećerom, začinima, biljkama... Zvali su ga "hipokra", i ponekad se zagrevalo kao kuvano vino. Hipokra je verovatno zajednički predak sangrije i kuvanog vina, i pilo se svuda jer je voda bila puna bakterija i nebezbedna za piće pa je dodavanje alkohola omogućavalo da se voda pije.

 

Ali oko 700. godine nove ere, proizvodnja vina u Španiji, a samim tim i proizvodnja sangrije, posustali su jer su Mavari osvojili poluostrvo 711. godine. Sangrija se nije vratila sve dok 1494. godine nije prestala vladavina Mavara, a povratkom vina došlo je i do povratka sangrije.

 

Varijacija na temu sangrije - a što znači krv na španskom (zbog crvenog vina od kog se pravila) – bile su brojne u Španiji. Tradicionalno, pravljena je sa španskim tempranilom i drugim vinom iz Riohe sa dodatkom citrusnog voća. Ali čak ni tada nijedna Sangrija nije pravljena na isti način.

Godine 1700. i 1800. u Engleskoj i Francuskoj je napravljena vrsta sangrije korišćenjem tradicionalnog francuskog grožđa. Postojala je takođe i bela sangrija, penušava sangrija i sangrija napravljena sa breskvama, koja se zvala zurra.

 

U SAD je pomama za sangrijom krenula od Svetskog sajma u Njujorku održanog 1964. godine. Španski štand nudio je ovo piće i od tada njegova popularnost u Americi nije opadala.

 

Prema zakonu Evropske unije, upotreba reči sangrija na etiketama ograničena je pravilima o oznakama geografskog porekla. Evropski parlament je u januaru 2014. odobrio nove zakone o označavanju tako da samo sangrija iz Španije i Portugala sme da se prodaje kao "sangrija” I mora da ima manje od 12% alkohola. Sangrija napravljena negde drugde mora biti označena kao takva (npr. "nemačka sangrija").