RIZLING

Rizling je aromatično, veoma osvežavajuće vino koje ima arome jabuke, kajsije, breskve i kruške. Obično je sveže zbog visokog nivoa kiselosti, i poznato je po svojim jakim cvetnim aromama.

Obično se misli da su sva rizling vina vrlo slatka, i dok većina zaista ima bar malo slasti, mnoga rizling vina mogu biti i vrlo suva. Da li će vino biti suvo ili vrlo slatko zavisi od toga gde je grožđe od kojeg je vino napravljeno, raslo.

Rizling iz Nemačke je uglavnom slađi, mada se mogu naći i nemačka suva vina – samo potražite nemačku reč Trocken (suvo) na boci.
Rizlinzi iz regije Alzas u Francuskoj i iz Austrije su uglavnom suvi. Na bocama vina iz ovih regiona nema potrebe da bude naznačeno da su suva, jer većina Rizlinga iz ovih područja i jeste suva.

Rizling je rođen u nemačkom vinarskom regionu Rajne, gde je prvo pominjanje vina bilo 1435. godine u popisu skladišta visokog plemića grofa Džona IV Kacenelnbogena. Od početka stvaranja ovog vina, smatra se da je ono bilo preferirani eliksir nemačkog plemstva, i oni su ga sa sobom nosili tokom osvajanja i sklapanja poslova širom Evrope.

Zbog svoje popularnosti kod plemstva, zalihe Rizlinga su se čuvale u podrumima širom zemlje. Vrlo rano je postalo jasno da je Rizling jedno od retkih belih vina, poput Chardonnay-a, koje sa godinama postaje još bolje. Dok većina belih vina treba da se popije vrlo brzo posle flaširanja, visokokvalitetni rizling može trajati i poboljšati se u flaši i preko sto godina. Istraživanja su otkrila da sposobnost vina da stari dolazi od visokih nivoa kiselosti i hemijskog sastava pronađenog unutar grožđa Rizling a koje je poznato kao TDN. Kada ovo jedinjenje ima jako prisustvo u vinu, skoro da može odati miris poput benzina. Iako ova aroma možda zvučati odbojno, mnogi ljubitelji vina veruju da po njoj zapravo možete pepoznati visokokvalitetni rizling od ostalih rizlinga.

Rizling se takođe dobro uparuje sa svim vrstama hrane, ali posebno sa začinjenom hranom.