SAZNAJTE VIŠE O APSINTU

Apsint je opisan kao destilovano piće sa visokim sadržajem alkohola (45-75%), koje je napravljeno od biljaka, uključujući cvetove i listove Artemisia absinthium-a (pelina), zeleni anis, slatki komorač, i druge lekovite i kulinarske biljke. Apsint tradicionalno ima prirodnu zelenu boju (mada može takođe biti i bezbojan) i često se naziva "La Fee Verte" (Zelena vila). Apsint se flašira sa visokim sadržajem alkohola, ali se obično razblažuje s vodom pre nego što se konzumira.

Poznati koji su konzumirali apsint

Apsint je nastao u kantonu Neuchatel u Švajcarskoj krajem 18. veka. Njegova popularnost je porasla krajem 19. i početkom 20. veka u Francuskoj, naročito među pariskim umetnicima i piscima, a tom spisku pripadaju Ernest Hemingvej, Džejms Džojs, Šarl Bodler, Pol Verlen, Artur Rembo, Anri de Tuluz-Lotrek, Amedeo Modiljani, Pablo Pikaso, Vinsent van Gog, Oskar Vajld, Marsel Prust, Alister Krouli, Erik Sati, Edgar Alan Po, Lord Bajron, Alfred Žari i drugi.

Da li apsint izaziva halucinacije?

Apsint je često smatran za opasnu psihoaktivnu drogu i halucinogen koji stvara zavisnost. Hemijsko jedinjenje koje se pominje kao glavni krivac za ovo je tujon, sastavni deo pelina. U vrlo visokim dozama, tujon može biti toksičan. On je GABA (gama - aminobuterna kiselina) inhibitor, što znači da blokira GABA receptore u mozgu, a što može dovesti do konvulzije (grčenje mišića) ako se unese dovoljna količina. Prirodno se javlja u mnogim namirnicama, ali nikada u visoko-štetnim dozama. Takođe, ni u apsintu ga nema toliko da bude štetan. Do kraja procesa destilacije apsinta, ostane vrlo malo tujona njemu. Moderna nauka je procenila da bi osoba koja pije apsint pre mogla da umre od trovanja alkoholom nego od tujona. I nema dokaza da tujon može izazvati halucinacije, čak i ako se unese u visokim dozama.

Iz čega i kako se pije apsint?

Apsint se najčešće služio iz običnih čaša, ali su na kraju specifične čaše postale popularne. To su čaše sa kratkom, debljom nogom, sa radom ili nekim drugim detaljem koji ukazuje tačno dokle se sipa. Takođe se koristi probušena kašika koja se stavlja preko čaše, a na nju kockica šećera koja treba da se rastvori u piće, kako bi ga zasladila i neutralisala njegov gorak ukus.

Do 1915. godine, apsint je zabranjen u Sjedinjenim Američkim Državama i u većem delu Evrope, uključujući Francusku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku i tadašnju Austro-Ugarsku. Sada je potpuno legalan u svakoj zemlji u kojoj je i alkohol legalan.