KERNER

Kerner je sorta belog grožđa koja se naširoko uzgaja u Nemačkoj. Prvi put je uzgajana u Virtembergu 1929. ukrštanjem rizlinga i trolingera, a ime je dobila po Justinusu Kerneru, lokalnom nemačkom pesniku iz 19. veka i piscu pesama za piće. Kerner se koristi u mešavinama i za pravljenje sortnih vina, koja pokazuju atraktivne karakteristike jabuke, kruške i citrusa, ponekad sa primesama koštičavog voća.

Svojstva

Uprkos činjenici da je jedan od roditelja grožđe tamne ljuske koje se koristi za pravljenje crnih vina, Kerner je nepogrešivo sorta belog vina. Ima krupne, svetlozelene bobice i deli mnoge karakteristike sa rizlingom, kako u vinogradu, tako i u flaši. Kao i rizling, kerner je bogat kiselinom i ima sposobnost da dobro stari mnogo godina. Međutim, kao sortnom vinu nedostaje mu ukus i prefinjenost teksture rizlinga.

Kerner u vinogradu

Sorta kerner ima niz osobina koje se dopadaju vinogradarima. Pre svega, nije izbirljiva oko toga gde se uzgaja. U Nemačkoj, zemlji u kojoj dominira rizling, ovo je ključni atribut. Takođe ima visok prinos, pouzdano sazreva i, pošto kasno pupi, zaštićena je od prolećnih mrazeva.

Zasadi

Kerner je jedno od najpopularnijih ukrštanja stvorenih u Nemačkoj u 20. veku, i rasprostranjen je širom zemlje, a posebno u Pfalcu i Rajnhesenu. Takođe se široko uzgaja u italijanskom regionu Alto Adiđe, kao i u Austriji, Švajcarskoj, Engleskoj, Kanadi i Japanu.

Uparivanje sa hranom

Slično kao i rizling, Kerner se može upariti sa nizom jela sa jakim ukusom na bazi belog mesa. Jela koja idu uz kerner su tart od belog luka i brojna jela od piletine na žaru. Kao i mnoga aromatična bela vina, može se upariti sa brojnim začinjenim i kremastim azijskim jelima (na primer, tajlandski zeleni kari).