UZO (OUZO)

Uzo je liker sa ukusom anisa proizveden od mošta od grožđa (ostataka u prozivodnji vina). Može se napraviti samo u Grčkoj i na Kipru i može sadržati i druge začine osim anisa. Nijedno drugo piće nije tako jedinstveno za Grčku ili tako blisko povezano sa kulturom kao što je uzo sa Grčkom. Grci piju najviše uzoa, a uzo (ouzo barovi) ga služe uz predjelo-meze. Uzo se pije čist ili blago razblažen, i ima veoma jak ukus anisa na koji se treba navići.

Od čega se pravi uzo?

Uzo se pravi slično cipuru (tsipouro), koji je grčki ekvivalent italijanskoj grapi. Cipuro se dugo proizvodio u Grčkoj i predstavlja rakiju koja se destiluje od mošta ili ostataka grožđa presovanog za proizvodnju vina. Koristeći istu vrstu baze (iako znatno jaču), uzo se tradicionalno destiluje u bakarnim destilatorima i aromatizira anisom. Drugi začini kao što su kardamom, cimet, karanfilić, korijander, komorač, menta i mastika takođe se mogu koristiti u receptu destilerije. Grčki zakon kaže da gotov destilat mora da sadrži najmanje 20 procenata originalnog uzo kvasca i da bude flaširan sa najmanje 37,5 procenata alkohola. Uzo treba pažljivo piti jer visok sadržaj šećera odlaže oslobađanje alkohola u naš sistem.

Uzo je prvi put komercijalno destilovan 1856. Isključivo je proizvod Grčke i Kipra. Grčka vlada je 2006. godine dobila ekskluzivna prava za korišćenje imena proizvoda uzo. Zaštićen je oznakom PGI (Zaštićena geografska oznaka) i PDO (Zaštićena oznaka porekla) koje je priznala Evropska unija. Ostrvo Lesbos (Mitilini) se ponosi kao središte proizvodnje uza, koje sa svojih 17 destilerija čini polovinu proizvodnje uza u zemlji. Nadaleko je poznat po nekim od najboljih uza u Grčkoj. Recepti za destilaciju uza mogu biti slični, iako su većina strogo čuvane porodične tajne.

Kakav je ukus uza?

Jasan i svilenkast, sa izrazitim ukusom anisa, uzo je zadivljujući i nezaboravan.

Kako piti uzo?

Uzo se obično služi čist, bez leda, i često u visokoj, uzanoj čaši koja se zove kanoakia (slično highball čaši). Grci mu mogu dodati ledenu vodu da razblaže jačinu, što uzrokuje da tečnost postane neprozirna, mlečno bela, što je poznato kao „uzo efekat“ i nastaje zbog ulja anisa. Ako dodate led direktno u uzo, stvorićete ružne kristale na površini vašeg pića.

Većina Grka bi se podsmevala ideji da se uzo meša sa bilo čim osim sa vodom. Ako želite da prikrijete ukus, dodajte vodu, limunov sok, listove nane i med da napravite uzo limunadu. U drugim delovima sveta, povremeno se koristi kao mikser za koktele ili zamena za druga žestoka pića sa ukusom anisa.

Grci toliko vole ovo piće da širom Grčke postoji bezbroj uzo barova koji se zovu uzerije. Ovo su ležerna mesta koja su specijalizovana za mnogo različitih vrsta uza, ali što je još važnije, popularna su zbog svog primamljivog niza predjela poznatih kao mezete. Ovi ukusni mali tanjiri sa hranom su suštinska komponenta društvene strane ispijanja uza. Uprkos svom snažnom ukusu, uzo odlično ide uz mnoge vrste hrane, a meze meni će često biti veliki i raznovrstan. Kada se pije uzo, uobičajena zdravica je "stin uieia sou" ili "u vaše zdravlje!"