ŠARDONE

Šardone je najpopularnije belo vino na svetu, i to sa dobrim razlogom. Pravi se od belog grožđa koje se prilagođava različitim klimatskim uslovima i od njega se proizvode raznovrsna vina. Šardone može biti svež i čist, ili bogat i sa notama hrasta. Postoje vrste po svačijem ukusu, zbog čega je Šardone toliko i omiljen.

Kakav je ukus šardonea?

Šardone je poznato kao vinarsko grožđe, jer može da raste u mnogim klimatskim uslovima i sa njim je lako raditi u podrumu. Zahvaljujući svojoj raznovrstnosti, vinari od njega mogu napraviti i lagano i elegantno vino, ili puno i puterasto. Šardone može imati drugačiji ukus, u zavisnosti od toga gde raste i kako je napravljen. Ali tipično, Šardone je suvo vino srednjeg do punog tela sa umerenom kiselinom i alkoholom. Njegovi ukusi se kreću od jabuke i limuna do papaje i ananasa, a takođe pokazuje note vanile kada odleži sa hrastom.

Koji su ukusi u šardoneu?

Primarni: Ukusi šardonea variraju od limunove kore do pečene jabuke i tropskog voća poput ananasa. Dva su razloga za ovu široku paletu ukusa: klima i datum berbe. Što je klima hladnija, to više citrusnih nota postaje očiglednije u grožđu. Isto važi i za grožđe koje se ranije bere. U toplijoj klimi i kasnijim berbama, grožđe razvija više šećera i gubi nešto kiselosti. Njegovi ukusi se razvijaju u zrelije, bogatije plodove. Oni se nazivaju primarnim ukusima, jer potiču direktno iz grožđa.

Sekundarni: Šardone takođe ima sekundarne ukuse ili note koje potiču iz procesa proizvodnje vina. Prvi set ukusa uključuje kokos, vanilu i začine poput cimeta i muskatnog oraščića koji dolaze od upotrebe hrasta. Faktori koji utiču na ukuse i njihov intenzitet obuhvataju poreklo drveta (francusko naspram američkog), oblik drveta (burad, iver ili bačve), nivo tosta (pečenja hrasta) i dužinu vremena u kontaktu sa hrastom. Drugi ukus koji dolazi iz same proizvodnje vina je diacetil, koji daje „puterasti“ karakter o kojem govore stručnjaci za vino. Diacetil je nusproizvod procesa koji se zove malolaktička fermentacija ili MLF. Grožđe sadrži jabukovu kiselinu, koja ima ukus kiselkaste zelene jabuke. Kada (dobra) bakterija koja se zove Oenococcus oeni pretvori tu jabukovu kiselinu u mlečnu kiselinu, prirodno ili dodatkom, ta nota zelene jabuke omekšava ili nestaje, dok se dijaceta - nota putera - povećava. Vinari podstiču ovu konverziju da bi smanjili percepciju oštre kiselosti u korist zaobljenije, kremastije mlečne kiseline, sa notama putera.

Zašto je Šardone toliko popularan?

Ovo belo grožđe ima dugu, plemenitu istoriju, koja počinje svojim korenima iz Starog sveta u Burgundiji. Neki od najpoželjnijih, a samim tim i najskupljih, šardonea na svetu potiču iz ovog regiona u Francuskoj. Šardone je takođe jedno od tri osnovna grožđa za šampanjac, i jedino je grožđe u šampanjcu Blanc de blancs. Na kraju, grožđe je stiglo do Kalifornije, gde je postalo najrasprostranjenija bela sorta u državi.

Kako se služi šardone?

Kao i sva bela vina, šardone treba poslužiti ohlađen. Ako je vino previše toplo, alkohol ima vrući ukus dok su ukusi zbrkani. Ukoliko je previš hladno, arome i ukusi su prigušeni. Najbolji temperaturni opseg je 11-12°C, što se može postići za dva sata u frižideru ili 30–40 minuta u ledenoj vodi. Ako ne završite flašu šardonea, stavite čep i vratite ga u frižider. Ukusi će ostati sveži 2-4 dana. Osim toga, vino će početi da oksidira. Tada je najbolje koristiti ga za kuvanje.