SEMIJON

 

Semijon je jedna od najboljih sorti belog grožđa koja daje najpoznatija i najcenjenija slatka vina u Francuskoj, posebno dugovečna i skupa desertna vina iz Soterna, kao i neka od najvećih suvih belih vina Australije (posebno ona iz doline Hanter).

 

 

Regioni gde se uzgaja Semijon

Dom grožđa je Bordo, gde je 1960-ih zasađeno više Semijona nego bilo koje druge sorte. Upravo tu, na obali Atlantika, Semijon daje svoj najpoznatiji izraz: vina Soterne pogođena botritisom (gde se često nalazi u različitim razmerama pored Sauvignon Blanc-a). Maglovita jutra praćena sunčanim popodnevnim satima podstiču razvoj Botritis cinerea, što dovodi do raskošnih, dugovečnih vina koja su neka od najskupljih na svetu.

Na zapadnoj obali Australije, Semijon se obilno koristi u oblasti Margaret River i redovno se meša sa Sauvignon Blanc-om za proizvodnju oba Bordo vina. U dolini Hanter, severno od Sidneja, neki kažu da je određena količina kiše zapravo korisna za proizvodnju Semijona koji ne odležava u hrastovim bačvama. Najbolji Semijoni iz doline Hanter imaju tako visoku kiselost da su se nekada nazivali "Rizling iz doline Hunter". Ova vina su neka od najdugovečnijih suvih belih vina na svetu.

Suva vina Semijon se takođe nalaze u Grejvsu (opet, često mešana sa Sauvignon Blanc), i u manjoj meri u Sjedinjenim Državama, Novom Zelandu, Čileu i Južnoj Africi. Zapravo, Semijon je nekada bio najrasprostranjenija sorta u Južnoj Africi i Čileu, ali promenljiva potražnja je dovela do dramatičnog smanjenja zasada u poslednjih 150 godina.

 

Semijon u vinariji

Kada se vinifikuje, slatko vino napravljeno od Semijona može da poprimi mnoštvo ukusa, posebno voća kao što su kajsija, breskva, nektarina i mango, sa sekundarnim notama citrusa, orašastih plodova i meda. Možda najistaknutija karakteristika vina je njegova svilenkasta tekstura, uzrokovana koncentracijom šećera i glicerola.

Kao suvo vino, Semijon zahteva jedinstven skup uslova u kojima se proizvodi kvalitetno vino. Semijon se često meša sa sovinjon blankom. Muscadelle se takođe dodaje kako bi se poboljšao voćni ukus mešavine belog Bordoa. Intenzivno strukturirana vina Semijon mogu odležati u bačvama, dok se sveža vina obično fermentišu u nerđajućem čeliku.

 

Semijon u vinogradu

Grožđe jake ljuske odlikuje se jesenjim bojama u vinogradu. Semijon je snažan i lak za kultivaciju, a pupi kasnije (ali sazreva ranije) od svog najčešćeg partnera za mešanje, Sauvignon Blanc. Iako je voće obično svetlo zlatno-zeleno, nije neuobičajeno pronaći grožđe ružičaste i bakrene boje u vreme berbe. Kada semijon grožđe zahvati plemenita trulež Botritis cinerea, ono poprima tamnije nijanse i kvrgave teksture. Uzgajivači vina posmatraju ovaj prizor sa iščekivanjem i uzbuđenjem.

 

Uparivanje hrane sa Semijonom

Uz desertni Semijon, preporučuje se da se uzme u obzir berba kada se kombinuje sa hranom. Prisustvo i nivo infekcije botritisom utiče na kiselost, a samim tim i na odgovarajuće grupe hrane i ukuse za uparivanje.

Grožđe koje je imalo nizak nivo Bortritisa i veću kiselosti ima jednostavnije karakteristike i uparuju se sa širim spektrom ukusnih jela. Grožđe sa visokim nivoom botritisa ima nivo složenosti koji zahteva pažljivije uparivanje. Osim klasičnog foie gras ili rokfor sira, Semijon se kombinuje sa prazilukom, šparglama, ostrigama i blago začinjenim azijskim jelima.

Ako se kombinuje sa desertom, preporučuje se da se desertni Semillon upari sa jelom sa neutralnim komponentama ukusa kako bi se suprotstavilo bogatom i gustom nepcu, kao što su torte na bazi voća ili puslice.

Kao stono vino, suvi Semijon će se kombinovati sa širokim spektrom morskih plodova, svinjetine, teletine i piletine. Kiselost Semijona je u stanju da preseče bogata jela na bazi krema ili sira. Carbonara, pomme aligot ili parmigiano-reggiano rižoto bi se savršeno slagali.