MALA ISTORIJA BIBERA

Za razliku od soli, koja se može naći praktično bilo gde u svetu, crni biber se nalazi samo u Kerali, provinciji u jugozapadnoj Indiji. Pominjanje bibera se pojavljuje u grčkim i rimskim tekstovima, što ukazuje na drevnu trgovinu između Indije i Zapada. Za biber su znali i drevni Egipćani, iako nije tačno utvrđeno kako je ovaj začin dopreman u Egipat. Još od 1000 godina pre nove ere, trgovci iz južne Arabije su kontrolisali trgovinu začina i bibera, imajući veliki monopol nad sve profitabilnijim poslovanjem. Kako bi zaštitili svoje vredne rute, trgovci su izmišljali priče o teškoćama koje su preživljavali kako bi nabavili začine, tako da niko nije želeo da putuje svetom i ide u nabavku začina, rizikujući da ga “napadne zmaj koji čuva biber”.

U srednjm veku, trgovački putevi još uvek su čvrsto kontrolisali muslimanski trgovci, dok su italijanski gradovi poput Venecije i Đenove držali monopol na brodskim linijama kada je začin došao do Mediterana. Biber je bilo teško isporučivati – jer se Put svile, najpoznatiji trgovački put, širio na preko 4.000 milja - ali biber je bio poželjan začin na koji su italijanski trgovci u suštini mogli da postave svoje cene. To je dovelo do toga da biber dobije status luksuznog artikla u srednjovekovnoj Evropi a njime su se čak plaćali i porezi. Koliko je biber u to vreme bio skup najbolje se ogleda u holandskoj reči „peperduur” („skup kao biber”) kojom su se označavale skupe i luksuzne stvari, a verovatno se otuda i kod nas kaže „papreno skup”.

Na kraju se ostatak Evrope umorio od plaćanja visokih cena Veneciji za uvoz bibera i odlučio je da preuzme stvari u svoje ruke. Tako je započelo doba Kristofera Kolumba, Vaska de Game, Ser Fransisa Drejka i drugih istraživača. I zaista, Kolumbo je napuno svoje brodove sa onim što je verovao da je biber i doneo začin čak iz daleke Zapadne Indije. Tek u Španiji je otkrio da njegovi brodovi nisu puni neprocenjivog bibera, već beskorisne čili paprike.