Kako se servira vino, na kojoj temperaturi, iz kojih čaša i ostale nedoumice.
Serviranje vina na pravoj temperaturi pravi veliku razliku. Naravno, zavisi i od ličnih preferencija, ali kao generalno pravilo važi da se vino servira rashlađeno, jer će se svakako zagrejati u vašim rukama.
Serviranje belog vina:
Rashlađena vina osvežavaju. Ali takođe, hlađenje ume da zamaskira ukus, tako da što bolje vino, to je manje potrebno da bude hladno.
Temperatura belog vina:
Penušava i šampanjci 5-10 °C
Lakša slatka vina 5-10 °C
Suva blago aromatična vina 10-12 °C
Suva vina srednjeg tela 10-12 °C
Slatka vina punog tela 10-12 °C
Suva vina punog tela 12-16 °C
Serviranje crnih vina:
Nivo tanina u vinu određuje temperaturu na kojoj bi trebalo da se servira. Što manje ima tanina, to vino treba da bude hladnije, i obrnuto. Crvena vina sa niskim nivoom tanina mogu da se hlade kao i bela vina punog tela. Ako se crno vino servira pretoplo, najviše će se osetiti ukus i miris alkohola.
Temperatura crnog vina:
Lagana crna vina 12-16 °C
Crvena vina srednjeg tela 14-17 °C
Crna vina punog tela 15-18 °C
Suva pre slatkih, bela pre crnih, lakša pre težih, mlađa pre starijih. Ovaj redosled dozvoljava vašem čulu ukusa da se navikne na rast jačine ili kompleksnosti.
Dekantiranje je proces odvajanja taloga iz zrelijeg vina. Takođe može da se primeni i u smekšavanju mlađeg crnog vina. Što mlađe i jače vino, to je ranije potrebno dekantiranje, a sam proces sipanja je taj koji omekšava vino, tako što ga dovodi u kontakt sa vazduhom. Za dekantiranje zrelijih vina, bolje je što kasnije.
O ovome više u našem posebnom blogu ovde. Živeli!