Kada se osećamo loše, često se okrećemo hrani kako bismo podigli raspoloženje. Međutim, slatke, visokokalorične poslastice kojima mnogi pribegavaju imaju svoje negativne posledice. Stoga se možete zapitati može li neka zdrava hrana poboljšati vaše raspoloženje. U poslednje vreme pojavljuju se istraživanja odnosa između ishrane i mentalnog zdravlja. Ipak, važno je napomenuti da na raspoloženje mogu uticati mnogi faktori, kao što su stres, životna sredina, loš san, genetika, poremećaji raspoloženja i nutritivni nedostaci. Zbog toga je teško tačno utvrditi da li hrana može podići raspoloženje. Ali bez obzira na to, pokazalo se da određena hrana poboljšava celokupno zdravlje mozga i određene vrste poremećaja raspoloženja. Evo šest zdravih namirnica koje mogu poboljšati vaše raspoloženje.
1. Crna čokolada
Čokolada je bogata mnogim jedinjenjima koja utiču na poboljšanje raspoloženja. Njen šećer može poboljšati raspoloženje, jer je brz izvor goriva za mozak. Dalje, može osloboditi jedinjenja koja pomažu da se osećamo dobro, kao što su kofein, teobromin i N-aciletanolamin - supstanca koja je hemijski slična kanabinoidima i koja je povezana sa poboljšanim raspoloženjem. Crna čokolada sadrži visoku količinu flavonoida koji promovišu zdravlje, i za koje je dokazano da povećavaju protok krvi u mozgu, smanjuju upale i jačaju zdravlje mozga, što sve može podržati regulaciju raspoloženja. Konačno, njen ugodan ukus, tekstura i miris takođe mogu promovisati dobro raspoloženje. Budući da mlečna čokolada sadrži dodate sastojke poput šećera i masti, najbolje je da se odlučite za crnu čokoladu - koja ima veći sadržaj flavonoida, a manji sadržaj šećera.
Bez obzira na sve, i dalje ne bi trebalo konzumirati više 1-2 kockice (one od 70% ili više sadržaja kakaoa), jer je to ipak visokokalorična hrana.
2. Banane
Banane su bogate vitaminom B6, koji pomaže u sintezi neurotransmitera za poboljšanje raspoloženja kao što su dopamin i serotonin. Dalje, jedna velika banana (136 grama) obezbeđuje 16 grama šećera i 3,5 grama vlakana. Uparen sa vlaknima, šećer se polako oslobađa u krvotok, omogućavajući stabilan nivo šećera u krvi i bolju kontrolu raspoloženja. Prenizak nivo šećera u krvi može dovesti do razdražljivosti i promena raspoloženja. Konačno, ovo tropsko voće, naročito kada ima zelenu koru, odličan je izvor prebiotika, vrste vlakana koja pomažu u hranjenju zdravih bakterija u crevima. Robusni mikrobiom creva povezan je sa nižim stopama poremećaja raspoloženja.
3. Ovas
Ovas je žitarica koja dobro raspoloženje može održavati celo jutro. Možete ga konzumirati u mnogim oblicima, kao što su ovsena kaša, musli i granola. Odličan je izvor vlakana, pružajući 8 grama u jednoj šolji. Vlakna pomažu u usporavanju varenja ugljenih hidrata, omogućavajući postepeno oslobađanje šećera u krvotok kako bi nivo energije ostao stabilan. Iako i druge integralne žitarice mogu dati ovaj efekat, ovas može biti posebno koristan, jer je takođe odličan izvor gvožđa - 1 šolja može da zadovolji 19% dnevnih potreba.
4. Bobičasto voće
Zanimljivo je da je konzumiranje većih količina voća i povrća povezano sa nižom stopom depresije. Iako mehanizam nije jasan, ishrana bogata antioksidansima može pomoći kod poremećaja raspoloženja. Bobičasto voće sadrži širok spektar antioksidanasa i fenolnih jedinjenja, koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa - neravnoteže štetnih jedinjenja u telu. Oni su naročito bogati antocijaninima, pigmentom koji određenim bobicama daje ljubičasto-plavu boju.
5. Kafa
Kafa je najpopularniji napitak na svetu. Kofein u kafi sprečava da se prirodno jedinjenje zvano adenozin veže za moždane receptore koji podstiču umor, povećavajući tako budnost i pažnju. Štaviše, povećava oslobađanje neurotransmitera za poboljšanje raspoloženja, kao što su dopamin i norepinefrin.Istraživanja pokazuju da i kafa sa kofeinom i bez kofeina značajno poboljšavaju raspoloženje u poređenju sa placebo napitkom, što sugeriše da kafa sadrži druga jedinjenja koja utiču na raspoloženje
6. Masna riba
Omega-3 masne kiseline su grupa esencijalnih masti koje moramo da unesimo hranom, jer naše telo ne može da ih samo proizvede. Masna riba poput lososa i tune dugoperke bogata je dvema vrstama omega-3 - dokozaheksaenoičnom kiselinom (DHA) i eikosapentaenojskom kiselinom (EPA) - koje su povezane sa snižavanjem nivoa depresije: Omega-3 doprinose fluidnosti ćelijske membrane mozga i igraju ključne uloge u razvoju mozga i ćelijskoj signalizaciji. Iako su rezultati istraživanja različiti, jedan pregled kliničkih ispitivanja pokazao je da u nekim studijama konzumiranje omega-3 u obliku ribljeg ulja smanjuje depresiju.
