KAFA - OD MALOG PLODA DO VAŠE ŠOLJICE

Kako izgleda proces proizvodnje kafe?

Za mnoge od nas kafa je jednostavno potreba. Neki čak ne mogu ni da započnu dan bez ovog napitka. A možda je i vama poznat onaj pad energije u toku dana, kada je kafa ta koja nam pomaže da izguramo do kraja dana.

Ako ste ljubitelj kafe, možda ste nekada zapitali kako se ona pravi. Mnogi ljudi zamišljaju kako zrna rastu na drvetu, ali ono što mnogi ne znaju je da kafa uopšte ne počinje u obliku zrna. Kafa je zapravo seme koje dolazi iz određene vrste bobica. Stoga možemo reći da zrno kafe zapravo dolazi iz ploda.

Kad je reč o dužini celog procesa rasta, drvetu kafe može biti potrebno do pet godina da proizvede svoje dragocene plodove i ne može se razviti u svakoj klimi. Klima u kojoj ova vrsta drveta može da raste je tipično topla klima subtropskih i ekvatorijalnih regija.

Biljke se obično sakupljaju mašinom ili se beru ručno. Da bi se zrno izvadilo, potrebno je ukloniti plod, a nakon toga je potrebno obraditi zrna. Poznata su dva postupa prerade kafe - suvi metod, koji je starija tehnika i mokri metod, što je modernija tehnika.

Suva obrada je najstarija metoda za preradu zrna kafe. Zrno se ostavlja da se suši na suncu oko dve nedelje, dok se s vremena na vreme okreće, tako da može da se osuši ravnomerno. Mokra prerada je savremena metoda za obradu kafe zrna i ona se odvija ubrzo nakon žetve. Ovaj proces se sastoji od pranja zrna i fermentacije zrna. Tokom ovog procesa, pulpa koja je ostavljena na zrnu postaće mekša i zatim će je isprati. Danas se ovaj postupak prerade kafe koristi češće pošto sprečava oštećenje zrna. Kada se proces završi, zrna se sortiraju. Ona loša se eliminišu a dobra se stavljaju u vreće i otpremljuju. U ovom trenutku ovakva kafa se zove "zelena". Ali, još nije sve gotovo. Sada dolazi poslednji deo – prženje.

Prženje je ključan i poslednji korak u proizvodnji kafe. Zahteva odličan tajming i podešavanje temperature kako bi se obezbedio savršen proizvod. Koliko je jak ukus kafe zavisi u velikoj meri od prženja. Na primer, što se duže zrno prži, to će biti intenzivnije arome kafe. A ukoliko pržite kafu nekoliko minuta duže ili kraće, možete promeniti ukus krajnjeg napitka.

Mnogi pretpostavljaju da što je jači ukus kafe, to ona ima više kofeina. Međutim, to je daleko od istine.

Kada se prženje završi, gotov proizvod se isporučuje trgovcima ili prodaje direktno potrošaču. Svi prave kafu na drugačiji način. Na primer, Italijani espresso najčešće prave u moka potu – loncu koji se stavlja na šporet, Amerikanci u loncu za kafu, a mi, tradicionalno, u džezvama.

Bez obzira na koji način spremate vašu kafu, njena prroizvodnja je dugotrajan proces koji počinje kao jednostavan plod kafe koji na kraju pronađe svoju konačnu destinaciju u šoljicama potrošača širom sveta.

Uživajte!