SAZNAJTE SVE O VINJAKU

Vinjak, kao jedno od najpoznatijih alkoholnih pića na ovim prostorima, je nezaobilazan deo aperitiva na svim slavljima. Iako ga većina tako pije, ima i onih koji vole da uživaju u čašici ovog tečnog zlata i nakon dobrog obroka. Ali bez obzira na njegovu popularnost i rasprostranjenost, mali broj ljudi zaista zna nešto o njemu.

Od čega se pravi vinjak?

Vinjak je žestoko piće koje se pravi od grožđa. Tačnije, prvo se napravi vino, vino se destiliše, a dobijeni vinski destilat se pakuje u hrastovu burad gde mora da odstoji godinama kako bi dobio prepoznatljivu boju i aromu.

Kako se pravi vinjak?

Proizvodnja vinjaka započinje tehnologijom slično onoj za dobijanje belih vina. Pri preradi grožđa vodi se računa da ne dođe do mrvljenja semenki i peteljki, kao i o nagomilavanju tanina u širi. Po završetku alkoholne fermentacije sledi njegova destilacija. Za visok kvalitet vinjaka, destilacija mora uslediti ubrzo nakon prvog pretoka vina. Na kvalitet naravno da utiče i sam tehnološki postupak destilacije, kao i oprema koja se koristi, ali čak i domaći rakijski kotlovi daju sasvim pristojne rezultate. Nastali destilat se stavlja u hrastovim buradima gde mora da odstoji od 3 do 5 godina kako bi izgradi boju, miris i ukus.

Šta sve daje boju i ukus vinjaku?

Na to, kao i za sva druga pića, utiču razni faktori. Oni glavni su vrsta grožđa, način prerade, kvalitet hrastovih buradi i naravno starost vinjaka. Kada se bira vrsta grožđa, sem što zemljište diktira koje će sorte dobro i kvalitetno roditi, biraju se sorte koje su bogate kiselinama a siromašne šećerima. Više odgovaraju poznije sorte bez jakog, karakterističnog mirisa, nego rane i muskatne koje daju izražajnu aromu. Na našim prostorima najpopularnija sorta grožđa za izradu vinjaka je Prokupac. Aromu vinjaka zapravo najviše diktira hrastovina korišćena za burad i godina starosti. Kada se od vina dobije vinski destilat, on je zapravo oporog ukusa i oštrog mirisa. Boju i aromu dobija od hrastovine i što je duže odstojalo u buradima, to je vinjak kvalitetniji i pitkiji.

Vinjak ili konjak?

Kada se čuje za konjak, u glavi se stvara slika elegancije i prestiža. A ljudi zapravo ne znaju da se između njega i našeg vinjaka skoro može staviti znak jednakosti. Zapravo, Francuzi su veoma ponosan narod i ljubomorno čuvaju svoju kulturu. Zato su zaštitili ime Konjak i konjakom se mogu nazivati samo proizvodi nastali u malom delu Francuske u regionu Bordoa, departmanu Šarant (Charente). Njegov glavni grad je Konjak (Cognac) po kome je ovo popularno piće i dobilo ime. Proces prozvodnje je skoro isti. Razlike su neznatne, poput razlike u sorti grožđa, kupažiranju, aromatičnom potencijalu bureta... U suštini to su razlike koje se javljaju od proizvođača do proizvođača. Zato dva puta razmislite hocete li kupiti kvalitetan konjak ili kvalitetan vinjak.

Vinjak VS, Vinjak 5 i Vinjak XO razlike

Dobar deo ljudi se pita koja je zapravo razlika između Vinjaka VS, Vinjaka 5 i i Vnjaka XO i zašto je tolika razlika u ceni između njih iako dolaze od istog proizvođača. Glavna i suštinska razlika je u godini starosti, što za sobom povlači i kvalitet. Svi vrlo dobro znamo kod većine alkoholnih pića važi pravilo da što je starije, to je i bolje. To pravilo važi i za vinjak. Naročito zato što ono i po samom procesu proizvodnje mora da odstoji par godina. Vinjak VS je najčešešće, najpristupačnije, najpopularnije, ali i najmlađe. Ima starost oko 3 godine. Vinjak 5, kao što i samo ime kaže, ima bar 5 godina. Rubinov Vinjak XO je najluksuzniji i njevoga starost je preko 20 godina.

Da li ste znali?

Prvi vinjak je u Srbiji napravio Dragoljub Marković iz Aleksandrovca još 1933. godine nakon što se vratio iz Pariza po završetku studija u Francuskoj. Proizvodnja umalo nije prekinuta za vreme Drugog svetskog rata.