Vinjak, kao jedno od najpoznatijih alkoholnih pića na ovim prostorima, je nezaobilazan deo aperitiva na svim slavljima. Iako ga većina tako pije, ima i onih koji vole da uživaju u čašici ovog tečnog zlata i nakon dobrog obroka. Ali bez obzira na njegovu popularnost i rasprostranjenost, mali broj ljudi zaista zna nešto o njemu.
Vinjak je žestoko piće koje se pravi od grožđa. Tačnije, prvo se napravi vino, vino se destiliše, a dobijeni vinski destilat se pakuje u hrastovu burad gde mora da odstoji godinama kako bi dobio prepoznatljivu boju i aromu.
Proizvodnja vinjaka započinje tehnologijom slično onoj za dobijanje belih vina. Pri preradi grožđa vodi se računa da ne dođe do mrvljenja semenki i peteljki, kao i o nagomilavanju tanina u širi. Po završetku alkoholne fermentacije sledi njegova destilacija. Za visok kvalitet vinjaka, destilacija mora uslediti ubrzo nakon prvog pretoka vina. Na kvalitet naravno da utiče i sam tehnološki postupak destilacije, kao i oprema koja se koristi, ali čak i domaći rakijski kotlovi daju sasvim pristojne rezultate. Nastali destilat se stavlja u hrastovim buradima gde mora da odstoji od 3 do 5 godina kako bi izgradi boju, miris i ukus.
Na to, kao i za sva druga pića, utiču razni faktori. Oni glavni su vrsta grožđa, način prerade, kvalitet hrastovih buradi i naravno starost vinjaka. Kada se bira vrsta grožđa, sem što zemljište diktira koje će sorte dobro i kvalitetno roditi, biraju se sorte koje su bogate kiselinama a siromašne šećerima. Više odgovaraju poznije sorte bez jakog, karakterističnog mirisa, nego rane i muskatne koje daju izražajnu aromu. Na našim prostorima najpopularnija sorta grožđa za izradu vinjaka je Prokupac. Aromu vinjaka zapravo najviše diktira hrastovina korišćena za burad i godina starosti. Kada se od vina dobije vinski destilat, on je zapravo oporog ukusa i oštrog mirisa. Boju i aromu dobija od hrastovine i što je duže odstojalo u buradima, to je vinjak kvalitetniji i pitkiji.
Kada se čuje za konjak, u glavi se stvara slika elegancije i prestiža. A ljudi zapravo ne znaju da se između njega i našeg vinjaka skoro može staviti znak jednakosti. Zapravo, Francuzi su veoma ponosan narod i ljubomorno čuvaju svoju kulturu. Zato su zaštitili ime Konjak i konjakom se mogu nazivati samo proizvodi nastali u malom delu Francuske u regionu Bordoa, departmanu Šarant (Charente). Njegov glavni grad je Konjak (Cognac) po kome je ovo popularno piće i dobilo ime. Proces prozvodnje je skoro isti. Razlike su neznatne, poput razlike u sorti grožđa, kupažiranju, aromatičnom potencijalu bureta... U suštini to su razlike koje se javljaju od proizvođača do proizvođača. Zato dva puta razmislite hocete li kupiti kvalitetan konjak ili kvalitetan vinjak.
Dobar deo ljudi se pita koja je zapravo razlika između Vinjaka VS, Vinjaka 5 i i Vnjaka XO i zašto je tolika razlika u ceni između njih iako dolaze od istog proizvođača. Glavna i suštinska razlika je u godini starosti, što za sobom povlači i kvalitet. Svi vrlo dobro znamo kod većine alkoholnih pića važi pravilo da što je starije, to je i bolje. To pravilo važi i za vinjak. Naročito zato što ono i po samom procesu proizvodnje mora da odstoji par godina. Vinjak VS je najčešešće, najpristupačnije, najpopularnije, ali i najmlađe. Ima starost oko 3 godine. Vinjak 5, kao što i samo ime kaže, ima bar 5 godina. Rubinov Vinjak XO je najluksuzniji i njevoga starost je preko 20 godina.
Prvi vinjak je u Srbiji napravio Dragoljub Marković iz Aleksandrovca još 1933. godine nakon što se vratio iz Pariza po završetku studija u Francuskoj. Proizvodnja umalo nije prekinuta za vreme Drugog svetskog rata.