ZANIMLJIVA ISTORIJA LIMUNADE

05. 07. 2018

Voda, šećer i limunov sok: recept za ovaj napitak se nije mnogo promenio već više od 1000 godina.

 

Tačno poreklo samog limuna nije bilo lako utvrditi, ali novo istraživanje otkriva da su pronađeni fosilizovanih listovi u provinciji Junan u Kini, koji dokazuju da citrus postoji od kasne epohe miocen, odnosno od pre nekih 8 miliona godina.

 

 

Najraniji zapisi o limunadi su sa mediteranske obale srednjovekovnog Egipta. Kashkab je pravljen od fermentisanog ječma u kombinaciji sa mentom, rutvicom, crnim biberom i listom citrona. Zahvaljujući hronikama pesnika i putnika Nasir-i-Khusraw-a, koji je napisao izveštaje o egipatskom životu iz 10. veka, kao i jevrejskim knjigama, znamo da je srednjovekovna jevrejska zajednica u Kairu konzumirala, prodavala i izvozila boce zaslađenog limunovog soka, zvanog qatarmizat u 13. veku.

 

I dok su citron (kao limun, ali veći, sa debelom korom i bez puno pulpe ili soka) verovatno poznavali drevni Jevreji i ceo Mediteran još od pre vremena Hrista, nema dokaza da je limun tada postojao. Mozaici u Rimu i freske Pompeje prikazuju slike citrusnih plodova koji liče na limun i pomorandže, ali nema paleobotaničkih ili pismenih dokaza da su tada postojali. Najstarija pisana zabeležba o drvetu limuna pojavljuje se u arapskoj knjizi o poljoprivredi iz 10. veka koju je pisao Qustus al-Rumi. A takođe i krajem 12. veka, Ibn Jami ', lični lekar muslimanskog vođe Saladina, napisao je studiju o limunu, što je privuklo pažnju šire mediteranske publike.

 

U Evropi, limunada je debitovala u Parizu 20. avgusta 1630. godine. Pravljenu od soda vode, limunovog soka i meda, prodavci su prodavali iz balona koji su bili vezani za njih. I dok je bila popularna širom Evrope, u Parizu je postala tako moderna da su 1676. godine prodavci formirali sindikat pod nazivom Compagnie de Limonadiers. Limunada je čak pomogala Parizu u odbrani od kuge.

Doprinos popularnosti limunade u Velike Britanije dao je lekar Joseph Priestley koji je izmislio aparat za proizvodnju gazirane vode. Do 1780. godine, Johann Schweppe, nemačko-švajcarski zlatar, razvio je novu metodu karbonizacije pomoću kompresione pumpe koja je učinila masovnu proizvodnju efikasnijom. Do 1830-ih godina, već spremna švajcarska limunada Schweppes, uticala je na porast prodaje ovog napitka.

 

Do 18. veka, limunada je stigla u Ameriku zajedno sa talasima evropskih imigranata. Tokom viktorijanske ere, ženski pokret gurao je limunadu kao alternativu alkoholu. Od 1877. do 1881. godine, Bela kuća zabranila je služenje alkohola na svim državnim večerama i drugim okupljanjima.

 

Čak je i cirkus imao ulogu u dugoj istoriji limunade. Prvo poznato povezivanje ružičaste limunade i cirkusa potiče iz Wheeling Register-a iz 1879. godine u Zapadnoj Virdžiniji. Cirkuske knjige imaju puno priča o tome kako je limunada postala ružičasta, ali istoričari smatraju da je jedna od njih najvalidnija. Priča iz 1912. kaže da je radnik izumeo ružičastu limunadu kada su mu slučajno ispale crvene bombone od cimeta u posudu za pravljenje limunade.

Kisela ili slatka, roze ili žuta, bistra, mutna ili gazirana - nema boljeg načina da ugasite žeđ tokom toplog leta, nego sa hladnom limunadom. Uživajte!

  POVEZANI ČLANCI