VINO NA SRPSKOJ SLAVI

04. 10. 2016

Slavski kolač, žito, crno vino i sveća - bez toga sprska slava ne može da se zamisli. S koje god strane sveta da dolazite u srpski dom na proslavu arhi-zaštitnika ognjišta i porodice, flaša vina će uvek biti nepogrešivo dobar poklon.


Sam slavski kolač simboliše Hrista koji je hleb života, dok je crno vino simbol krvi koja je tekla iz Hristovih rana. Slava se ne može zamisliti bez gostiju, a gosti opet ne mogu praznih ruku - flaša vina je neizostavan poklon kada se ide na slavu.

 

Slavsko žito koje je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, se ritualno, uz čestitanje slave, prinosi gostima, u ponekim krajevima uz čašu crnog vina, mada ovo nije obavezno jer se slavsko žito preliva crnim vinom. Vino svoju posebnu ulogu ima i kod gašenja slavske sveće - naime, na ovaj dan sveća se gasi crnim vinom, tako što se kašičica crnog vina prelije preko voska i pusti se da vino ugasi sveću.

 

Koje se vino najvise pije na srpskim slavama


Vino je definitivno najbolji poklon za posne i mrsne slave, i kada je vreme posta flaša vina će najviše obradovati domaćicu. Za mrsne slave se podrazumeva da umete da odaberete vino na dar. Spoiler: ovde gotovo da nema greške. Ne postoji "najbolje" vino, niti "pravo" vino - koliko ljudi toliko i ćudi, ukusi su kada je reč o vinu zaista različiti, pa je na vama da poznajete ukus domaćina, i da se opredelite za vino koje ćete odneti na slavu. Odnosno, ako ste domaćin i očekujete goste, da pripremite na vreme vinsku kartu belih i crnih vina za goste.


Koje vino odgovara kojoj hrani?

 

Opšte je pravilo da se belo vino služi uz tzv. bela mesa, a crveno uz crvena. Ova stara anegdota je i dalje na snazi, ali samo ako imamo u vidu da danas poneka bela vina, kao Chardonnay, mogu biti izuzetno jaka, i da su u ponudi crvena vina poput Pinot Noir ili Merlot koja su lakša od većine ostalih crvenih vina.


Vino tokom slave ima centralno mesto na stolu, pa je odabir vina i uparivanje sa jelom kombinacija kulinarstva i enologije postalo nova "umetnička" grana. Vino je tu da pojača ukus gastronomskog doživljaja koji ste priredili, i pronalazak vina koje će se savršeno uklopiti je u tome da nijedan od ukusa ne prevagne i ne nadjača drugi, već da budu u harmoniji. S druge strane, doživljaj ukusa vina je izuzetno subjektivan, pa može da se desi da ako se vodite utvrđenim pravilima možete da pogrešite. Poznavaoci tvrde da je za odabir vina koje neće poremetiti ukuse tako da jedni budu manje zastupljeni od drugih, bitan osećaj za "težinu" vina i procena "težine hrane". Smatra se da teško vino kao što je Cabernet Sauvignon treba poslužiti uz jaka jela, poput gulaša, pečenja i divljači, dok delikatna vina poput Pinot Grigio mogu da se služe uz peciva, pice, testa, i kombinacije začinjenih stvari sa povrćem.


Ključ uparivanja je da odredite šta je dominantna nota jelu: veoma često to ne mora biti meso, već dominantni sos, a isto važi i za ribu - dok su neke ribe zaista lagane, pojedini prilozi koji idu uz ribu bez problema mogu da podnesu i teža bela vina ili roze.


Pored "težine" vina i jela, na gastronomski doživljaj utiču arome i tekstura vina koje mogu biti kontrastirani ili komplementarni. Nadalje, stvari koje treba uzeti u obzir su količina šećera, kiselosti, alkohola i tanina u vinu. Vodite se redosledom koji je uobičajen - prvo se služe mlađa, potom starija vina; prvo stona, slađa na kraju.


Lakša bela vina po pravilu idu uz salate, Pinot gris, Pinot blanc, Riesling, Sauvignon blanc, Chablis, šampanjac i penušava vina. Paste su već nešto zahtevnije pa je sa njima bolje poslužiti srednje teška bela vina. Od crvenih vina Pinot Noir i Chianti spadaju u red lakih i srednje teških vina, a Cabernet Sauvignon treba sačuvati za pečenja i divljač. Desertna vina, poput Bermeta, ostavljaju se za kraj. Belo vino pije se pre crvenog, lagano pre teškog, mlado pre starog. U toku obeda obično se piju suva vina, eventualno polusuva a na kraju, uz sireve ili desert, služe se desertna vina;


Stručnjaci preporučuju sledeća vina uz jela:

  • Pre jela (aperativ): suva bela, jaka vina i suvi šampanjac: graševina, pinot beli, šeri, porto, prošek
  • Predjelo: suva bela vina i suva roze vina: graševina, pinot beli i sivi, kaberne, sovinjon roze...
  • Svetlo meso- bela vina: graševina, pinot beli, šardone...
  • Meso s ražnja i roštilja : bela, roze i crna vina: graševina, pinot beli i sivi, malvazija, rajnski rizling, šardone.
  • Tamno meso i piletina: crna vina, roze: pinot crni, kaberne
  • Bela riba, kuvana i u sosu: odležana bela suva vina: rajnski rizling, malvazija, pinot beli, graševina
  • Sir i jela od sira: stara crna vina: pinot crni, kaberne sovinjon, merlot...
  • Beli i topljeni sirevi: bela i roze vina - muskat žuti, pinot beli, graševina...
  • Plava riba, pečena ili pržena: odležana bela, lagana crna i roze: pinot beli i sivi, malvazija, graševina...
  • Riba s roštilja - jaka bela i crna vina: pinot beli i sivi, graševina, šardone, kaberne sovinjon, pinot crni, merlot...
  • Divljač - jaka crna vina: merlot, barik vina...
  • Kolači, sladoled - aromantična polusuva i slatka vina, polusuva i slatka penušava vina: traminac polusuvi, muskat polusuvi, muskat slatki, muskat suvi poluslatki, šardone poluslatki, prošek...

  POVEZANI ČLANCI