KAKO JE NASTALA VODKA I KAKO SE PRAVI

11. 08. 2016

Vodka je piće koje potiče iz Istočne Evrope, a naziv dolazi od ruske reči za vodu ili, kako bi Poljaci rekli 'woda'.
Prva dokumentovana proizvodnja vodke bila je u Rusiji krajem 9. veka, ali je prva poznata destilerija u Khylnovsku, bila oko 200 godina kasnije, kako je navedeno u Vyatka Chronicle iz 1174. godine. Iako Poljaci tvrde da su destilovali vodku i ranije, i to u 8. veku, prva zvanično zavedena poljska vodka pojavila se u 11. veku, kada se zvala 'gorzalka', i prvobitno je korišćena kao lek.


Za šta se koristila vodka i kako je nekada izgledao proces destilacije?


Tokom srednjeg veka, destilovana pića su se uglavnom koristila u medicinske svrhe, a takođe i kao jedan od sastojaka u proizvodnji baruta. U 14. veku je britanski izaslanik u Moskvi prvi put opisao vodku kao rusko nacionalno piće, a sredinom 16. veka je proglašeno i za nacionalno piće u Poljskoj i Finskoj. U Novgorod Chronicles iz 1533.godine, pisalo je da se u Rusiji takođe vodka često koristila kao lek (zhiznennia voda - "voda života").
U srednjem veku Rusija je proizvodila nekoliko vrsta vodki ili "vrućeg vina", kako se tada zvala. Postojalo je "obično vino" (standardno), "dobro vino" (poboljšano) i "boyar vino" (visokog kvaliteta). Pored toga postojala su jače vrste, destilovane dva ili više puta.
Od početka, proizvodne metode su bile sirove i vodka je često sadržala nečistoće.
Sredinom 15. veka pojavili su se prvi procesi destilacije u kazanima u Rusiji. Pre toga, začinjavanje, starenje i zamrzavanje korišćeni su za uklanjanje nečistoća. Destilacija je postala prvi korak u proizvodnji vodke, i proizvod je poboljšan korišćenjem želatina iz ribe, mleka ili belanca.
Otprilike u to vreme (1450.godine) vodka počinje da se proizvodi u velikim količinama, a prvi zabeleženi izvoz ruske votke bio je u Švedsku, 1505.godine. Izvoz poljske vodke počeo je vek kasnije, iz velikih proizvodnih centara u Poznanju i Krakovu.

 

Od čega se sve pravila vodka i kako se proizvodila?


U 1716. posedovanje destilerije je postalo isključivo pravo plemstva, koji su stekli dodatna posebna prava 1751.godine. U narednih 50-ak godina, bilo je širenje vrste aromatizovane vodke, ali nije bilo pokušaja da se standardizuje osnovni proizvod. Samo neki od proizvoda koji su korišćeni za proizvodnju vodke bili su žir, anis, breza, neven, višnja, mirođija, đumbir, lešnik, ren, kleka, limun, mastika, menta, hrast, biber, nana, malina, žalfija, kantarion, pa čak i lubenica. Tipičan proces proizvodnje je podrazumevao destilovanje alkohola dva puta, razređivanje sa mlekom i ponovno destilovanje, dodajući vodu kako bi je dovela do željene jačine, a zatim dodavanje aroma, pre četvrte i konačne destilacije. To nije bio jeftin proizvod i tada još uvek nije dostigao stvarno masovnu proizvodnju.
U 18. veku profesor u Sankt Petersburgu otkrio je način pročišćavanje alkohola koristeći filtriranje kroz ćumur. Filc i rečni pesak su u Rusiji već neko vreme bili korišćeni za filtraciju.
 

Popularnost vodke


Širenje svesti o vodki nastavljeno je tokom 19. veka, a čemu je pomoglo prisustvo ruskih vojnika u mnogim delovima Evrope koji su učestvovali u Napoleonovim ratovima. Povećanje popularnosti dovelo je do eskalacije tražnje i kako bi se taj zahtev ispunio, proizvodi niže klase su pravljeni na veliko, uglavnom od destilovanog krompir pirea.
Raniji pokušaji da se kontroliše proizvodnja smanjenjem broja destilerija sa 5.000 na 2.050 između 1860. i 1890. godine nisu bili uspešni, i 1894.godine donet je zakon da država ima monopol na proizvodnju i distribuciju votke u Rusiji. To je bilo i iz fiskalnih razloga, a i kako bi se kontrolisala "epidemija" pijanstva koju je izazvala dostupnost jeftine, masovno proizvedene vodke.
Tek krajem 19. veka, kada su sve državne destilerije usvojile standardne proizvodne tehnike i samim tim garanciju kvaliteta, vodka je zvanično i formalno priznata.
Nakon ruske revolucije, boljševici su zaplenili sve privatne destilerije u Moskvi. Kao rezultat toga, veliki broj proizvođača ruskih votki je emigrirao, odnoseći svoje veštine i recepte sa sobom. Jedan takav izgnanik oživeo je svoj brend u Parizu, koristeći francusku verziju imena svoje porodice - Smirnoff, a zatim upoznavši ruskog emigranta u SAD, podigli su prvu destileriju vodke u 1934.godine, koja je kasnije prodata američkoj kompaniji. Od tog trenutka, odnosno tokom četrdesetih godina prethodnog veka, vodka je počela da dostiže svoju popularnost i u zapadnom svetu.

 

Od čega se pravi vodka?


Vodka se može praviti od bilo koje biljke bogate skrobom ili šećerom; većina vodki danas proizvodi se od žitarica kao što su sirak, kukuruz, raž ili pšenica. Od vodki napravljenih od žitarica, one od raži i pšenice generalno se smatraju superiornijim. Neke vodke prave se od krompira, melase, soje, grožđa, pirinča, šećerne repe i ponekad čak nastaju kao nusprodukt rafinisanja ulja ili prerade pulpe drveta. U nekim zemljama centralne Evrope, kao što je npr. Poljska, neke vodke se proizvode samo fermentacijom rastvora kristalnog šećera i kvasca. U Evropskoj uniji priča se o standardizaciji votke, i zemlje koje proizvode vodku insistiraju da se samo piće proizvedeno od žitarica, krompira i šećerne repe označi kao "vodka", prateći tradicionalnu metodu proizvodnje.
U Sjedinjenim Američkim Državama, mnoge vodke su napravljene od 95% etanola proizvedenog u velikim količinama od strane poljoprivredno-industrijskih giganata Archer Daniels Midland i Midwest Grain Processors. Proizvođači kupuju osnovno piće, zatim ga filtriraju, razblažuju, distribuiraju i prodaju krajnji proizvod pod različitim brendovima vodke.

 

Kokteli sa vodkom

 

Zbog svog neutralnog ukusa, vodka je čest dodatak koktelima, od kojih su najpoznatiji Moscow Mule, White Russian, Cosmopolitan, Gimlet, Sex on the beach, Vodka Martini i mnogi drugi.

  POVEZANI ČLANCI