ISTORIJA DŽINA

06. 07. 2016

Džin je piće koje svoj dominantan ukus dobija od bobica kleke.
Prvi potvrđen datum o proizvodnji džina je početkom 17. veka u Holandiji, iako se tvrdi da je pre toga pravljen u Italiji. U Holandiji je pravljen kao lek i prodavan u apotekama za lečenje stomačnih problema, gihta i kamena u žuči. Da bi bio ukusniji, Holanđani su počeli da mu dodaju kleku, koja je imala svoja lekovita svojstva.
Ime džin izvedeno je od francuske reči genièvre i holandske jenever, i obe znače kleka.


Britanski vojnici koji su se borili u Centralnoj Evropi tokom Tridesetogodišnjeg rata su dobijali džin tokom borbi po vlažnom vremenu kako bi se zagrejali. Na kraju su počeli da ga odnose kući, gde se već prodavao u apotekama. Destilacija se pre toga slabo obavljala u Engleskoj, ali potom počinje u većoj meri, iako je kvalitet često bio sumnjiv. Ipak, ovo novo piće postalo je veoma popularno kod siromašnih. Velika Britanija zato počinje da se suočava sa velikim problemom zloupotrebe džina, koji su rešili uvođenjem akta o džinu i skupim licencama za destilovanje i prodavanje. Nakon nemira koji su zbog toga usledili, Velika Britanija uvodi novu politiku: razumno visoke cene, razumne akcize i licencirani trgovci koji su pod nadzorom sudije. U suštini, to je situacija koja postoji danas.


Ove promene dovele su do toga da su samo uglednije firme destilovale i prodavale džin, čime je proces proizvodnje postao prefinjen, a džin je postao piće visokog kvaliteta, kakvo je i danas.

 

Kategorije džina


Iako se razvilo nekoliko različitih vrsta džina, u Evropskoj uniji zakonski su regulisane četiri kategorije, koji su opisane na sledeći način:

  • Alkoholna pića sa ukusom kleke

    Ovo uključuje i najranije vrste džina, koji su proizvođene destilacijom fermentisanih žitarica do umerene jačine (npr 68%), a zatim ponovo destilovane uz dodatak biljaka kako bi se izdvojila aromatična jedinjenja. Mora da se flašira na minimum 30% alkohola.

  • Džin

    Piće sa ukusom kleke napravljeno ne ponovnom destilacijom uz dodatak biljaka, već dodavanjem odobrenih prirodnih aromatičnih materija u neutralno piće poljoprivrednog porekla. Dominantna aroma mora biti kleka.

  • Destilovani džin

    Destilovana džin se proizvodi isključivo od ponovno desetilovanog etanola poljoprivrednog porekla sa početnim snagom od 96% alkohola, u kazanima koji se koriste za proizvodnju džina, uz dodatak bobica kleke i drugih biljaka, uz uslov da je ukus kleke najdominantniji. Džin dobijen samo dodavanjem esencije ili arome etanolu poljoprivrednog porekla nije destilovani džin.

  • London džin

    London džin se dobija isključivo od etanola poljoprivrednog porekla sa maksimalnim sadržajem metanola od 5 grama po hektolitru, čija aroma je dobijena isključivo kroz ponovnu destilaciju etanola sa svim prirodnim biljkama koje ulaze u njegov sastav, što rezultuje destilatom koji ima najmanje 70% alkohola. London džin ne može sadržati dodatne zaslađivače koji prelaze 0,1 grama šećera po litru finalnog proizvoda, niti dodate boje, a ni bilo koji drugi sastojak osim vode. London džin često je dopunjen terminom "suv".


U EU, minimalan sadržaj alkohola u džinu, destilovanom džinu, i London džinu je 37,5%.

 

 

Kokteli sa džinom

 

Džin je čest dodatak koktelima, a verovatno najpoznatiji je martini, koji se pravi od džina i suvog vermuta. Od poznatih koktela tu su takođe Gin&tonic, Gimlet, Gibson, Negroni, Tom Collins...

 

  POVEZANI ČLANCI