ZAŠTO JE ŠAMPANJAC UGLAVNOM SKUP?

04. 04. 2019

Nema ničega sličnog iskustvu ispijanja zaista dobrog šampanjca.

Verovatno ste primetili da šampanjac uglavnom ima cenu koja je veća od ostalih penušavih vina? Ako se pitate zašto, postoje mnogi razlozi za to.

 

 

Prvo, važno je razumeti opštu zabludu o tome šta je to šampanjac. Naziv šampanjac je nekako postao uopšteni naziv za penušavo vino, ali u stvari, pravi šampanjac mora da bude iz regije Šampanj na severu Francuske. Sva druga penušava vina, čak i ona iz drugih francuskih regija, moraju biti imenovana na drugačiji način. Proizvođači šampanjca prolaze kroz mnogo rigorozniji proces proizvodnje od ostalih proizvođača penušavih vina. Evo zašto:

 

Klima

 

Oštra klima regije Šampanj dovodi do toga da je proces proizvodnje vina teži nego što je to normalno, što doprinosi većoj ceni konačnog proizvoda. Sa prosečnom godišnjom temperaturom od samo 11 stepeni, klima nije ni blizu bujne i tropske kao što su na primer u Provansi ili Kaliforniji. Geografska širina na kojoj se region nalazi (49 stepeni) čini da grožđe bude izloženo negativnom uticaju nepogodne temperature i teških uslova. Dvostruki klimatski sistem koji se sastoji od okeanskog i kontinentalnog uticaja, takođe nepovoljno utiče. Okeanska klima dozvoljava male varijacije u sezonskim temperaturama, dok kontinentalna klima može doneti velike zimske mrazeve.

 

Proizvodnja

 

Šampanjac se proizvodi preko méthode traditionelle, metode koja je takođe poznata i kao méthode champenoise. Ovaj proces je rigorozan i dugotrajan. Prvo, vino mora da prođe svoju primarnu fermentaciju pre nego što se flašira, a zatim da prođe i kroz sekundarnu fermentaciju u boci. Druga fermentacija se dešava kada se mešavina kvasca i šećera doda u bocu. Posle sekundarne fermentacije, mrtve ćelije kvasca moraju se ukloniti dugotrajnim procesom kojim se izvrnute boce malo po malo okreću kako bi se kvasac postepeno protresao do vrha flaše. Kada talog od kvasca stigne do vrha boce, grlić se hladi kako bi se talog zaledio, čep se skida i pritiskom se zaleđeni talog izbacuje. Mali prostor u kojem su nalazio smrznuti talog puni se sa Liqueur d'expédition, tečnošću čiji je sadržaj tajna svakog proizvođača vina a koja određuje nivo slasti šampanjca. Ovaj proces se naziva doziranje i za njega su potrebne godine. Šampanjac mora da sazreva najmanje 15 meseci a neki šampanjci čak i 36 meseci.

 

Druga penušava vina prolaze kroz manje složene procese. Na primer, Prosecco, koji se proizvodi metodom charmat. U suštini, vino se proizvodi u spremnicima od nerđajućeg čelika pod pritiskom, šećeri se pretvaraju u ugljen-dioksid i alkohol, a zatim se kvasci filtriraju i vino se flašira. Ovo ne samo da je jeftiniji način da se proizvedu mehurići, već zahteva i znatno manje vremena. Međutim, vreme proizvodnje zaista utiče na konačni proizvod. Duža fermentacija i starenje će proizvesti vino sa finijim mehurićima, jačim aromama i boljim potencijalom za starenje.

 

 

  POVEZANI ČLANCI